+ 1. Svet je danas postao bogatiji za jedan blog, što svakako zabrinjava. Mislim, kao da već nije dovoljno zagađen dezinformacijama, neinformacijama, poluinformacijama, samo je još ovo falilo. Slučaj je još teži, ako se uzme u obzir to što je razlog njegovog nastanka nedostatak novca da autor sebi plati jednu poštenu psihoanalizu. Ali dobro, ni po tome ovaj blog nije poseban, ko se još ne leči onanisanjem po netu?! Elem, koji su neposredni povodi za moj antiekološki čin, možda se neko pita. Patetični do zla Boga (vodim računa da Bog uvek dobije svoje veliko slovo, i u psovkama). Stvar je u tome što bi trebalo da usmerim sve svoje snage na pisanje doktorata, ali mi se piše sve drugo sem tog prokletog doktorata. Na primer, piše mi se o ženama kod Mijazakija, a ni humor Pjera Deproža me ne ostavlja ravnodušnom, jedino me nesrećni Hipokrat iz dana u dan sve efikasnije gura u dremež. I tako sam ja jednog melanholičnog novembarskog (i nedeljnog) popodneva rešila da se odam blogovanju i da počnem da postim. Ovo drugo sam ostavila za ponedeljak. Da, znam, prilično otrcano, ali nemate se rašta ljutiti, lepo od početka govorim da ovo "iskustvo" ni po čemu neće biti posebno niti obogaćujuće, a svakako neće otvoriti nikakvu novu perspektivu. Pa ko baš nema nikakva pametnija posla, nek izvoli. A ko ima, nek preskoči, ništa lakše.
Ja ću se truditi, to obećavam. Madame Ciclopède
Нема коментара:
Постави коментар